Rapko Orman: “Orlovača”

 

nije slučajno dobila ime

orlovi ga na krilima ispisali i ponijeli

kao transparent

u topografskim kartama
orlovače i golubnjače zauzimaju široka
prostranstva jezika

orlovača iz naslova nekad je bila šuma gusta
neke drevne sjekire za neke ondašnje potrebe
posjekle je do panja
danas je tu kamenjar obrastao
grabovim grmljem i trnjem

po orlovači su pasla velika stada i krda
hrane u izobilju za gozbu strvinara

i u mom djetinjstvu
orlovi su bajkovito širili krila
mamio ih je vonj uginulih životinja
oštrim kukastim kljunovima
otkidali bi komade mesa i nezasitno gutali

radoznalost neodoljiva dječija
odvažno bi nas do njih odvodila
tu bi kao u igrokazu na dramskoj sceni
poneseni i ponosni igrali junake

ko iščupa s orla pero – junak je

čim bi ih prsti naši dotakli
grabežljivci bi odskočili
i opet se s istegnutim vratovima
na strvinu vraćali

tada nismo ni znali ni slutili
šta nas je sve moglo snaći

danas je od orlovače ostalo samo ime
stada i krda negdje se
iza mog djetinjstva pogubila
orlova krila nestala su s radara
zavičajnog neba
vjetrovi neki otpuhali ih daleko
daleko
odavde do nestanka